9 концепти који помажу да разумемо јапанске културе

• 9 концепти које ће схватити јапанске културе

Шарм ствари, тужно усамљени, пригушено на ивици изумирања боја и звукова, траговима времена, вечитих у садашњим, поломљених грана и друге занимљиве метафору, која тешко може објаснити непреводиви јапанске речи.

Унапред обавештење. Точние дефиниције концепата разматраних доле нису тамо, оне, као и друге идеје које су настале у Јапану у средњем веку, нејасан, лоше формулисана, али јасно осећају. Превести их реч немогуће. Европска свест захтева јасну логику, јасан језик, а јапански ускоро ставља концепте у сенци, односи се на њега више тајно, интимно. Стога многе интерпретације, с једне стране, с друге стране - недостатак било каквог је разумљива, осим метафорички, мистериозна.

Хокусаи. 1830-1850 година

物 の 哀 れ

Моно Но Аваре - буквално "чар ствари." Концепт, цела прича је прожета класичне литературе, развио десетог века. Па истовремени опоравља од средњовековних текстова: Проза, поезија и есеји. Концепт "ствари" које су потребне у овом случају је широко тумачити: ствари - то је не само предмети овог света, али и осећања народа, и сами људи. Аваре - "Сад шарм" који се јавља када се гледа на "ствари у свету", Основна карактеристика која - крхкости и нестабилности. Сад шарм ствари је у великој мери повезана са реализацијом пролазности, пролазности живота, са својим непоуздане, привременог карактера. Ако живот није тако пролазно, не би било шарм у томе - што је написано у једанаестом веку, чувени писац. Моно но аваре је такође повезан са изузетном осетљивошћу, која се гаји на класични ери Хеиан периода (ИКС-КСИИ век), способност за хватање највише суптилне струје живота. Један песник је написао да је чуо шуштање крви тече њеним венама, чује пада трешње латице. Аваре значило узвик преноси Интерјецтион "Ах!", А затим стекао значење "шарм". Други аутори верују Аваре ритуално узвик: "Аваре" - тако повика на најважније моменте акције и идеје античког Шинто религије.

Хокусаи. Плаиерс. 1830-1850 година

無常

Мудзо - "кратковек", "слабост", "варијабилност". Појам је развила у раном средњем веку под утицајем будизма, посебног стања ума када је човек свестан пролазности времена, крхкости и нестабилности сваком тренутку живота. Моменат се доживљава као нешто пролазне рукама. Време убија људе, осећања, уништавање палате и колибе, мења контуре самој обали мора - ова идеја није нова, нова - у односу на Јапанце протека времена као нешто трагично се пролази. Пролазности, пролазност је постао један од главних категорија јапанске културе вековима, ова категорија се мења - у КСВИИ веку, она има облик Укиио "плутајући свет", гравирање уметнике који је приказао свет, његови радови се зове слике плута свету. У осамнаестом и деветнаестом веку, постоје књижевни жанрови - ". Талес оф дрифтинг свет" Слабост у овом тренутку не доживљава као трагичан, исмејан због тога, један од главних писац тада рекао: "Да, сви смо пливала, али забавно, као и бундеву, одскаче на таласима."

Хокусаи. Цвет и пупољак. 1830-1850 година

寂 ひ 侘 ひ

Ханк / Ваби. Саби - концепт средњовековних естетике, може се описати као "усамљености туге", "сиромаштво", "безукусност", "слаба", "Серенити", "сенка", "пригушени до тачке нестанка боја и звукова", "одред". Све ове дефиниције описују круг око вредностима, али нисам потпуно не открије. Реч се налази у ВИИИ веку у првој поезије антологије јапанске "Збирка безброј лишћа" ( "Ман'иосху"). Песник Фудзивара не Схунзеи у дванаестом веку су користили ту реч. У једном од својих пиатистисхииа-тенк је слика "замрзнут закржљао трске на плажи", који се сматра као рани инкарнација Саби. Међутим Саби естетски у свом садашњем облику настао је у седамнаестом веку хаику песника Мацуо Башо и његови следбеници. Дакле, желим да пишем, они формулисали принципе естетике, али то није - него, знали су како да експлодира осећање усамљености, туге, одвајање од световних ствари у духу филозофије зен-будизма. Под утицајем филозофије и изолованости, далеко од света, усамљенички аскетски живот у планинама, сиромашни, али изнутра фокусиран - али то разликује филозофија не објашњава све. Ништа конкретно се рекли или написали да није било - а то је тајна поетика саби / Ваби. Када је песник Мацуо Башо питао шта саби, он је одговорио да је и сам старац, доннинг свечану хаљину да иду у палату. Башо никада није дао јасне дефиниције, он се изразио метафорички, пада тајанствене фразе, пуна скривених значења, који се онда тумачити своје ученике. Саби је тешко схватити, да је немогуће пробити прст, ускоро просута у ваздух. Саби се понекад описује као "древне лепоте". Ваби - Саби је друга страна; да се опише, можете изабрати реч "поједностављење". Ако дефиницији струна, а затим одговара реч "сиромаштва", "скромности", "сиромаштво" (укључујући и сиромаштво речи за слику нечега), "безукусност", "усамљени Путник на путу", "Тишина, који може да се чује ретко соундс - капи падају у бачву воде ". Одсуство патоса, намјерно примитивизма - такође ваби. Део дефиниције поклапа са дефиницијом Ваби Саби, - с друге стране, су две различите ствари, ови концепти двоиатсиа. Церемонија чај, на пример, Саби делимично оличен у концепту АНРЕ - ". траговима времена" "патине",

Хокусаи. Куп. 1830-1850 година

Пројекат Декларација о оглашаване сајту

慣 れ

Наре - "Патина", "трагови времена." Као што је вреднује део естетике АНРЕ, као што су јаде камен у дну који обухвата светло Хазе, дебели досадан сјај, "као да дубоко у својој укрућене комад древне ваздуха", као и један познати писац написао. У овом координатном систему, транспарентност кристала није цењен: јасноћа, сјај не морају да сањарења. Јапански папир, који се прави ручно у селима, и не сија, то је трошан површина благо упија зраке светлости ", као пушистим површине лабаве снега." Патина од антике, А Патина, тама не згусне време отеловљеног у мраку - црне и тамно црвена - Лацкуер керамике. Он је јасно да "има дубоку сенку, а не површно јасноћу." Наре - благе масноћа ствари: јела, намештај, одећу - је зато што се често дирнут рукама, а од њих су и даље слаби премаз од масти, која апсорбује, ствара посебну топлину, а облак. Досадно сјај техника, блатњав тамна боја јапански мармелада Иокан сунг диван писац Нацуме Сосеки у својим успоменама из детињства, "Шеф траве" у дим затвореном јапанским ресторанима дочарати управо тај осећај слојеве таме, и која остварује паметан уметника.

Хокусаи. Бамбус. 1830-1850 година

幽 玄

Југен - "скривена лепота", "мистериозна лепота". Најтајанственији концепт јапанске естетике, тешко је бити дешифровао. Познато је да је ова реч долази од кинеског филозофских списа, што значи "дубоко", "нејасан", "мистериозна". Југен се често схвата као нерационалног схватања тужне лепоте света и људских осећања. У поезији пиатистисхииа-резервоар са речју "југен" описује дубље значење песме, која би требало да погоди када читате текст даје скоро да нема трагова. Тринаести песник века Фудзивара не Таико у његовом учењу нуди будистички сатори категорију - "инспирацију" за разумевање скривену лепоту, увид остварио највећу концентрацију духа, изненадни интуитивно разумевање суштине ствари. Југен - то је нешто што је скривено испод речима, чињеница да је, на пример, позоришни глумац, али може извући текст представе. Зеами, оснивач позоришта, али су наследили реч песника, он је написао да је "Иуген -. Суптилна нијанса од бамбуса на бамбуса" Зеами у својој познатој расправи "Напомене о стилу фловер" (КСВ век), сложених комада позоришта, где откривају тајне уметности глумца, он је написао, на пример, да је "снег у сребрни пехар" - цвет на мир, тишина, спокој, глумац игра може отвори овај цвет, што није нормално видљив. Скривено, тешко постићи лепота је у естетици југен више него лепотом јасан, отворен, смео.

Хокусаи. Цат канџе чишћење. О 1850

不易 流行

Фуеки-Риуко - "вечна - тренутни" или "трајна струја". У поезији, хаику тројке фуеки-риуко - ово осећање сталности и непроменљивости вечни у континуитету мења, то је неповредивост поетске традиције, нераскидиво повезана са варијабилност облика, то је дубока свест да је вечни је спојена са струјом. Универзална, "простор" План се односи на песму са природном свету, а Гире годишњих доба у најширем смислу. Постоји још један план у песми - конкретан, материјални, опипљиви свет је јасно наведено, а, ове ствари. Песник Такахама Кјоши у двадесетом веку, написао: "У поезији нема место више од речи предмета и појава, они привлаче срца људи само звук." Разлике између "вечно" и "течност" понекад нису одмах идентификована. Оба елемента не би требало аутоматски тече један од другога, или између њих неће напона. Истовремено, "они не би требало да буде потпуно независан; понављајући једни друге, они морају да генеришу исте призвук и удружења. " Јединство ова два принципа је значење песме.

Хокусаи. Флиинг Скуиррел. О 1850

栞

Схиори - Једном реч значи "сломљена грана", то је знак указује на пут до шуме, а затим "обележивач у књизи," постоји буквално значење "флексибилност". Циори - стање духовне концентрације, потребне за разумевање дубље значење феномена. Пупил Башо песник Цоеур написао да Схиори треба схватити као "саосећање", "туге", "сорри", међутим, није изражена или садржаја песме, речи или техникама, осећајући Схиори не могу пренети на уобичајен начин и закључили имплицира (одзо), која се открива кроз удружења. "То је нешто што је тешко рећи речи и пишу са четком" - ријечи Цоеур.

Кацушика Хокусај. Краставац и плави патлиџан. 1830-1850 година

渋 み

Сибуми - врсту и осећај лепоте, који је настао у КСИВ веку, је повезан са вискозне опори укус Персиммон. Када људи говоре о сибуми, добро памте горак укус зеленог чаја. Сибуми тешко разумети, то осећање само у питању човек без много објашњења. Сибуми преноси смисао опори горчину живота, једноставност, храброст, одрицања од лепота, на сировошћу форме, оригинални несавршености. На пример, цењен шоље за чај церемоније, у којима постоји исконска природа глине, од којих је направљен, они могу бити слична судопера, на комадима дрвета, као наћи на плажи. Човек, чај шоља, мач, одећа, песма, слика може бити Схибуиа. Текст може бити у Схибуиа алузије, без додатних "Беаутифул" речи. Схибуиа је отелотворена кроз једноставност, блискости природи, одсуство "-десигнед". Сибуми - је највиши мера лепоте и лепота хвале. Неки аутори дефинишу сибуми као "лаку савршенству" као миран, "лакоћа ума". Сибуми не треба да схвати, то је само по себи. Сибуми - не разумевање, али само сазнање без напора, је "елоквентан тишина". Један писац верује да је слободан птица лети у ваздуху може бити сибуми. илустрације Извор: Либрари оф Цонгресс.

Аутор Хелена Диаконов